Тамњаника.Вино произведено од аутохтоне српске сорте грожђа – тамјанике. Одликује се сламасто жутом бојом са зеленкастим одсјајем. Импресивно снажан, препознатљив мирис изворне тамјанике са нотом егзотичног воћа и благо израженим хербалним тоновима. Живо, нервно вино са веома свежом и балансираном ароматском снагом, заокруженог и дуготрајног накнадног укуса. Кристална бистрина овог вина и благе зеленкасте нијансе као да наслућују минералност која краси ово вино, благи тонови лимете у позадини – вино врхунске елеганције. Из овог вина се понајвише издиже тај чудесни мускатни осећај, препознатљив на неколико метара у круг. Баш као мирис тамјана што се из кандила извија и допире до свих којима је срцу мио. И преко потребан…Вино за које смо сигурни да може да испрати комплетан мени: од предјела и салате, преко главних јела, до десерта. Ипак, препоручујемо уз традиционалну српску кухињу. Сервирати расхлађено, на температурама од 10° до 12°Ц.


УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

субота, 21. новембар 2015.

Ђурица Поповић, један је од успешних чланова научног тима Српске академије наука, са својим тимом дошао до великог открића. Наиме, успео је да узгоји веома скупоцену гљиву Cordiceps Sinensis која успева на подручју Непала и Тибета

Фото:  prehrambenafarmacija.rs
Фото: prehrambenafarmacija.rs
Професор Ђурица Поповић, директор Института за Печурке за сада је једини на планети успео да створи печурку Cordiceps Sinensis, изван Хималаја, које је њено природно станиште.
Ова печурка је нешто најлековитије што је природа створила, најјачи природни антибиотик на свету и што је занимљиво веома је мала и расте из главе инсекта. Цена ове моћне биљке износи чак 50.000 евра за 1 килограм.
Ђурица Поповић, иначе дипломирани биолог-генетичар, већ 20 година један је од успешних чланова научног тима Српске академије наука. Дуго је трагао за најделотворнијим печуркама које би се могле применити у производњи препарата против здравствених проблема.
Он је са својим тимом дошао до великог открића. Наиме, успео је да узгоји веома скупоцену гљиву Cordiceps Sinensis која успева на подручју Непала и Тибета. Њену лековитост су потврдиле све највеће светске медицинске установе.
Ова гљива расте на веома необичан начин, развија се из једне врсте гусенице или мрава који прогутају њену спору и због велике количине протеина из утробе инсекта израсте Кордицепс.
У почетку је Поповић гајио шампињоне, од мицелијума, субстрата, до готовог производа, првенствено у комерцијалне сврхе, а онда се окренуо необичним и веома лековитим печуркама, које су му у
свету донеле признања.
„Придружило ми се неколико колега и формирали смо тим. Дошао сам на идеју да оснујем Институт за печурке, где би се обављали експерименти с лековитим супстанцама гљива, али и неких занимљивих биљака“, каже Поповић и додаје:
„Обезбедио сам високостручни кадар, а државне установе, Институт нуклеарних наука Винча, институти на Торлаку, дали су своје лабораторије.“ 
Могућност истраживања и извођења експеримената у лабораторији омогућила је да прошири асортиман гљива које истражује. Тако су почели да се баве тартуфом, изузетно скупом, али исто тако лековитом врстом због велике количине садржаја аминокиселина.
Руси заступају лечење аминокиселинама, јер су једине супстанце које могу да прођу кроз све ћелијске мембране.Такође, гаје и шитаке, која је, према речима Поповића, царица меду егзотичним печуркама, због својих многоструких лековитих својстава. Временом професор је и Cordyceps Sinensis, уместо из главе инсекта, успео да узгоји на сасвим оригиналан начин – на житној гарки кукуруза.
„Инфицирао сам кукуруз болешћу која се зове гарка, у одређеном периоду раста третирао сам је змијским отровом и из тога је израстао Кордицепс. Важно је рећи да се то може постићи само на једној врсти кукуруза, перуанском, који има 40 одсто полисахарида.“
Ова печурка је најјачи природни антибиотик на свету који неутралише токсине, подстиче регенерацију ћелија и има снажно антитуморно дејство. 
Стављају је у производе – шест препарата које су сертификовали, а у којима су садржане још неке медицинске гљиве снажних лековитих својстава. У цену препарата не урачунавају вредност Кордицепса, јер би онда препарати били прескупи.
Препарати су потпуно природни, без хемије и контраиндикација. Захваљујући томе што су све печурке које сачињавају препарате произведене у Србији, њихова лековита својства се максимално усвајају, јер људско тело поседује рецепторе који најбоље препознају само аутохтоне врсте, које расту на истом поднебљу где и онај ко их користи.
Извор: Dnevne.rs

Нема коментара:

Постави коментар